Članci

O prvom rođendanu Udruženja iz pera naše polaznice

 

Godina prođe, žene se p(re)okrenuše

Svaka priča, ma o čemu da je, ima svoje rečenice, glavne likove i zaplete, nagoveštaje rešenja i raspleta. Zašto bi onda pričanje o Ženama na prekretnici i prvom decembru 2016. bilo drugačije?

Glavni lik ove priče su, naravno, žene, one koje su ostale bez posla (više nije važno da li voljom države ili privatnih poslodavaca) a imale su više od 45 godina. Nezgodno vreme, nema šta. Ni penzija blizu, ni posla na vidiku.

Zaplet počinje tako što je sest-sedam žena, za stolom u jednom beogradskom kafe klubu,  pričajući o otkazima , neizvesnoj budućnosti, karijeri, povredi radnih prava, stresu, strahu, odlučilo da proba da se bori. Protiv rodne i starosne neravnopravnosti, zakinutih prava iz radnog odnosa, neisplačenih zarada, otpremnina, mobinga..

Epilog te ženske kafe-sesije bilo je stvaranje Žena na prekretnici, udruženja za pomoć svim ženama koje su ostale bez posla a zagazile su u petu ili šestu deceniju života. Kada su prvog decembra u Kući ljudskih prava u Beogradu obeležile prvu godišnjicu rada, ta grupa žena, inicijatorki Udruženja, podelilo je radost uspeha sa ženama koje su prošle njihov program pomoći. A njih nije bilo malo, naprotiv.

Od 150 žena, koje su prošle kroz psihološke, pravne, finansijske, preduzetničke, razne druge programe pomoći i podrške, gotovo polovina je došla na prvi rođendan Žena na prekretnici. Najvernijim i najposvećenijim polaznicama radionica Udruženje je dodelilo ‘’diplome’’ kao nagradu za učestvovanje u edukativnom program Žena na prekretnici 45 plus.

Za godinu dana rada, od potpune anonimnosti i neizvesnosti da li će njihov plan  uspeti, a posebno da li će to i drugi prepoznati i podržati, Udruženje je uspelo da dokaže da se upornost isplati.

Žene kojima su otkazi zbog godina života, a ne neznanja ili nestručnosti, ‘’okrenuli svet naopačke’’ i nisu znale kako i šta dalje, u početku su skromno i bojažljivo dolazile na programe oduke. Uglavnom, sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Kako je vreme odmicalo, broj radionica se povećavao, žene su počele same da se javljaju za pomoć i podršku, pa je njihovo interesovanje ‘’prekrajalo’’ program radionica u hodu. U početku, naravno, polaznicama je najvažnija bila (i ostala) pomoć psihologa, koju su dobijale na grupnim ili  pojedinačnim savetovalištima. Vremenom, kako su žene prihvatale realnost i vraćale samopouzdanje, preduzetničke radionice bivale su sve interesantnije. Uspešne preduzetnice, članice Udruženja poslovnih žena Srbije, pokazale su žensku solidarnost i pružile mentorsku i svaku drugu pomoć Ženama na prekretnici.

Partnerski odnos dva udruženja rezultirao je novim radnim mestima za polaznice obuke, zajedničkim nastupom na skupu nevladinih i privrednih organizacija ‘’Serbian visions’’, planovima za organizaciju sajmova zapošljavanja.

O sajmovima zapošljavanja  Žene na prekretnici pregovaraju i sa opštinskim čelnicima. Na pragu su dogovora sa dve beogradske lokalne samouprave za dobijanje prostorija za okupljanje žena, bivših i aktuelnih polaznica obuke,  uspešnih preduzetnica.

U tom, za njih izdvojenom prostoru, žene bi nastavile tamo gde su stale kada je obuka završena, pomagale bi se međusobno, razmenjivale informacije, koristile računare, obučavale se novima veštinama, organizovale sajmove zapošljavanja. Sa čelnicima Vračara Žene na prekretnici dogovorile su organizovanje bazara  rukotvorina pa će posetioci izložbenog salona te opštine uskoro moći da se uvere šta sve spretne ženske ruke mogu da urade.

Šta bi mogao biti epilog ove priče? Možda činjenica da su se i mediji zainteresovali za Žene na prekretnici, za inicijatorke, članice Udruženje ali i za sudbine onih kojima se pruža pomoć. Možda i to što država, u svojim aktima, priznaje rodnu i starosnu neravnopravnost, što može da otvori vrata za partnerstvo sa udruženjima kao što su Žene na prekretnici koje, na svoj način, doprinose smanjenju  broja nezaposlenih. Možda i to što Udruženje dobija sve više poziva iz Novog Sada, Niša i drugih gradova Srbije da se i u njihovim sredinama organizuju radionice za osnaživanje žena. Za sada, nažalost, Udruženje ne može da im da potvrdan odgovor. (O parama nećemo, one nisu problem, njih NEMA).

Uostalom, rano je za epilog, ovo je osvrt na prvi rođendan. ‘’Dete’’ samo što je prohodalo, tek mu predstoje sigurniji i brži koraci, oni kojima će iskoračiti van svoje sobe i poznatih lica.

Slavka Kovač