Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Novčana naknada za nezaposlene

Ostvarivanje prava na novčanu naknadu

Regulisano je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Obavezno osigurano lice ima pravo na novčano naknadu ukoliko je bilo osigurano:

  • najmanje 12 meseci neprekidno ili
  • sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
    (Ako je prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana onda se to smatra – neprekidnim osiguranjem)

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa, po osnovu:

  • Otkaza od strane poslodavca;
  • Prestankom potrebe za radom usled smanjenja obima posla (tehnološki višak)
  • Ako zaposleni ne ostvaruje predviđene rezultate rada, odn. nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
  • Prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
  • Otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa;
  • I dr. slučajevima u skladu sa zakonom.

Nezaposleni kome je radni odnos prestao njegovom voljom ili krivicom, odn. ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade, može ostvariti pravo na novčanu naknadu, ako ponovo ispuni uslov – da mu radni odnos traje najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.

Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana prestanka radnog odnosa – ako se prijavi i podnese zahtav NSZ u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, a ukoliko se ne prijavi u tom roku, onada mu novčana naknada pripada – od dana prijavljivanja.

Ukoliko nezaposleni podnese zahtev posle isteka vremena na koje mu to pravo pripada – onda on gubi pravo na tu novčanu naknadu.

U navedene rokove ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima iz zdravstvenog osiguranja bio privremeno sprečen za rad.

Trajanje prava na novčanu naknadu

Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:

  1. 1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
  2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;
  3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;
  4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Godinom staža osiguranja, smatra se navršenih 12 meseci za koje je obveznik doprinosa bio obavezno osiguran.

Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.

Korisnik novčane naknade dužan je da se lično javlja NZS radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja svakih 30 dana, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja.

Isplata novčane naknade se nastavlja za vreme:

  1. trajanja dodatnog obrazovanja i obuke;
  2. privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti;
  3. porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada zbog posebne nege deteta.

Novčana naknada može da se isplati u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja – na zahtev nezaposlenog, u skladu sa opštim aktom NZS.

Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to:

  • trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
  • odsluženja ili dosluženja vojnog roka;
  • izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, izrečene mere

bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;

  • boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo

Po prestanku navednih razloga, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava u roku od 30 dana.

Visina novčane naknade

Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade je prosečna zarada koja je nezaposlenom isplaćivana u poslednjih 12 meseci.

Ako ta zarada nije isplaćena/isplaćena u nižem iznosu od osnovice za doprinos/nije obračunat dopirinos ni poreska prijava – visina naknade isplaćuje se prema doprinosu odn. u najnižem iznosu u skladu sa zakonom.

Novčana naknada utvrđuje se u visini od 50% od osnovice od prosečne zarade koju je nezaposleni primao u poslednjih 12 meseci, ali

  • ne može biti viša od 160% minimalne zarade,
  • niti niža od 80%.

Novčana naknada određuje se na osnovu broja radinih časova za mesec koji za koji se virši isplata.

Zaposleni je pre dve godine primao novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), nakon čega se zaposlio i radio godinu dana, da li može ponovo da ostvari pravo na novčanu naknadu kod NSZ?

Pravo na novčanu naknadu regulisano je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS” br. 36/09, 88/10 i 38/15) prema kome nezaposleno lice kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može ponovo da ostvari ovo pravo pod uslovom:

  • da se zaposli i ostvari novi staž osiguranja od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, ali se za novčanu naknadu ne uračunava prethodi staž za koji je već ostvareno pravno na novčanu naknadu. Drugim rečima, za utvrđivanje trajanja ponovne novčane naknade računa se samo radni staž ostvaren nakon korišćenja prethodnog prava (shodno čl. 66 i 77. ovog zakona)
  • da je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo bez njegove volje ili krivice (npr. višak zaposlenih, prestanak radnog odnosa na određeno vreme, privremeni i povremeni poslovi, probni rad, stečaj, likvidacija i ostali slučajevi prestanka radnog odnosa, u skladu sa čl. 67. ovog zakona).

Kod sporazumnog raskida, otkaza od strane zaposlenog, otkaza zbog krivice zaposlenog (za povredu radne obaveze, nepoštovanje radne discipline i dr.) – zaposleni nema pravo na naknadu osim ako ponovo ostvari novi staž u trajanju od 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci i radni odnos mu prestane bez njegove volje ili krivice.

U konkretnom slučaju zaposleni ima pravo na novčanu naknadu u trajanju od 3 meseca za ostvareni staž osiguranja od 12 meseci pod uslovom da mu radni odnos nije prestao njegovom voljom ili krivicom i da se u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa prijavio i podneo zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Da li se gubi pravo na novčanu naknadu ako se propusti rok od 30 dana za prijavu na NSZ?

Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja.

Ako nezaposleni podnese zahtev po isteku roka od 30 dana, novčana naknada mu pripada od dana podnošenja zahteva za preostalo vreme (u odnosu na dužinu trajanja novčane naknade koju bi ostvario da je zahtev podneo u roku od 30 dana).

Po isteku roka, novčana naknada pripada samo za preostalo vreme prema utvrđenoj dužini trajanja prava na novčanu naknadu.

Nezaposleni gubi pravo na novčanu naknadu ako podnese zahtev po isteku vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo.

U rok od 30 dana se ne računa vreme za koje je nezaposleni po propisima o zdravstvenom osiguranju bio privremeno sprečen za rad (ukoliko je bio na bolovanju).

Prestanak prava na novčanu naknadu

Korisniku novčane naknade prestaje to pravo, ako:

  • se briše ili prestane da se vodi sa evidencije;
  • ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;
  • od strane nadležnog organa utvrdi se da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima;
  • podnese zahtev za prestanak prava.

Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu.

Nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

I najzad, ukoliko je nezaposleni primao novčanu naknadu na koju nije imao pravo, dužan je da NZS vrati primljene iznose i povrat svih doprinosa za penzisko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Pravosnažno, odn. konačno Rešenje NZS o vraćanju novčane naknade predstavlja izvršnu ispravu.

Vraćanje isplaćene otpremnine i novčane naknade od NSZ

Ako je pravnosnažnom sudskom odlukom poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenog po osnovu viška zaposlenih, poslodavac ima pravo da zahteva vraćanje otpremnine isplaćene zaposlenom po tom osnovu.

Sud će zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos, dosuditi naknadu štete u visini izgubljene zarade koju bi ostvario da je radio kod poslodavca (i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje).

Naknade štete zbog izgubljene zarade umanjuje se za:

  • iznos otpremnine (sa kamatom od momenta dostavljanja presude);
  • iznos novčane naknade primljen od NZS;
  • iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

Prava zaposlenih

Kakvi oblici rada postoje?

Rad u okviru radnog odnosa
  • Radni odnos na neodređeno vreme
  • Radni odnos na određeno vreme
  • Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
  • Radini odnos koji se obavlja van prostorija poslodavca
  • Radni odnos sa kućnim i pomoćnim osobljem
Rad van radnog odnosa
  • Privremeni i povremeni poslovi
  • Ugovor o delu
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
  • Ugovor o dopunskom radu
Rad u okviru radnog odnosa
  • Radni odnos na određeno vreme

Za njega je karakteristično da sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca, a prekid kraći od 30 dana – ne smatra se prekidom.

Od ovoga je predviđen i izuzetak u sledećim slučajevima:

  1. Zbog zamene privremeno odsustnog zaposlenog do njegovog povratka;
  2. Za rad na projektu čije je vreme određeno;
  3. Sa stranim državljanima na osnovu dozvole za rad, do isteka roka dozvole;
  4. Kod novoosnovanog poslodavca tokom prve godine, za vreme, ne duže od 36 meseci;
  5. Sa nezaposlenim koji ima do 5 godina do starosne penzije.

Poslodavac može ponovo da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme sa istim licima.

Ako je ovakav ugovor zaključen suprotno odredbama koji regulišu rad na određeno vreme ili zaposleni ostane da radi još najmanje 5 radnih dana  taj radni odnos prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.

  •  Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Ovaj radni odnos može biti:

-na određeno ili neodređeno vreme.

Zaposleni imaju pravo na zaradu i dr. primanja iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, a poslodavac će im obezbediti iste uslove kao drugim zaposlenima.

Poslodavac je dužan da zaposlene obavesti o potrebi za ovim poslovima.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca –  može, za ostatak radnog vremena, da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca – do punog radnog vrmena.

  • Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Ovo su poslovi za kojih je karakterističan  rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor koji se zaključuje mora da sadrži:

  1. Trajanje radnog vremena;
  2. Način vršenja nadzora nad radom;
  3. Sredstva za rad koje daje i održava poslodavac;
  4. Korišćenje tih sredstava od strane zaposlenog;
  5. Naknada drugih troškova rada zaposlenog i dr.

Osnovna zarada, i druga prava po osnovu rada su ovde ista kao  kod zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca.

  • Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Ovaj radni odnos karakterističan je po tome:

– da se može ugovoriti isplata dela zarade  u naturi odnosno obezbeđivanja stanovanja ili/i ishrane, a što mora biti izraženo u novcu;

– najmanji procenat zarade u novcu ne može biti niži od 50%

– za vreme odsustvovanja sa rada, poslodavac mora da isplati celu zaradu u novcu;

Ugovor ne može biti zaključen sa supružnikom,usvojiocem i srodnikom u prvoj liniji.

 Rad van radnog odnosa
  • Privremeni i povremeni poslovi

Ovi poslovi se ne mogu da traju duže od 120 radnih dana,

Ugovor u pisanom obliku može se zaključiti sa:

  1. Nezaposlenim licem;
  2. Zaposlenim sa nepunim radnim vremenom
  3. Korisnikom starosne penzije
  4. Sa licem preko studenstske ili omladinske zadruge
  • Ugovor o delu

Zaključuje se, u pisanom obliku, radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca a imaju za cilj:

  1. Samostalnu izradu ili opravku određene stvari;
  2. Izvršenje određenog fizičkog ili Intelektualnog posla
  3. Angažovanje lica koje obavlja umetničku ili dr. delatnost u oblasti kulture u saglasnosti sa njihovim kolektivnim ugovorom
  • Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju

Ovo je ugovor, koji se zaključuje u pisanoj formi, a koji se može zaključiti radi

  1. obavljanja pripravnočkog staža I polaganja stručnog ispita;
  2. stručnog usavršavanja I sticanja posebnih znanja I sposobnosti/specijalizacije I dr.

Poslodavac može ovom licu za vreme usavršavanja obezbediti novčanu naknadu koja se ne smatra zaradom.

  • Dopunski rad

Zaposleni koji su sa punim radnim vremenom kod poslodavca mogu da kod drugog poslodavca, u pisanom obliku, zaključe ugovor o dopunskom radu – najviše do 1/3 radnog vremena.

Koja su prava zaposlenih u slučaju kada poslodavac ne vrši redovne isplate bruto zarada odn. osnovne zarade i svih drugih doprinosa po tom osnovu (za socijalno osiguranje, penziono, porezi i dr.)?

Članom 110. Zakona o radu predviđeno je da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za predhodni mesec. Poslodavac je dužan da zaposlenima prilikom svake isplate zarade i naknade dostavi obračun za mesec za koji je to izvršio.

Ukoliko zarada zaposlenom nije isplaćena, poslodavac je u obavezi da u obračunu navede da isplata nije izvršena i razloge zbog kojih to nije uradio. Ovu obavezu ima poslodavac najdocnije do kraja meseca za predhodni mesec.

Novina u izmeni Zakona o radu iz 2014. godine je da, obračun zarade i naknade zarade, koju je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom – predstavlja izvršnu ispravu. Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju zarade i naknade zarade za svakog zaposlenog.

U slučaju da poslodavac ne vrši isplatu bruto zarade na način koji je gore naveden i koji je u skladu sa Zakonom o radu, zaposlenom je omogućeno da u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ostvari to svoje pravo. Naime, pošto je obračun zarade sada izvršna isprava zaposleni, u skladu sa čl. 4. cit. Zakona može da se  obrati osnovnom sudu, koji donosi rešenje o izvršenju svih zaostalih zarada.

Zaposleni može da se opredeli da li će izvršni postupak voditi kod suda ili privatnih izvršitelja. Postupak izvršenja je hitan. Izvršna isprava odn. rešenje o izvršenju  dostavlja se poslodavcu kao izvršnom dužniku.

Troškove izvršnog postupka snosi poslodavac kao izvršni dužnik s tim što je zaposleni, kao izvršni poverilac, u obavezi da predujmi troškove postupka, a dokaz o uplaćenom predujmu dostavi uz predlog za izvršenje.

Na kraju je bitno napomenuti, da zaposleni ne bi trebalo dugo da čekaju sa zahtevom za izvršenje isplate zaostalih zarada jer mogu doći u situaciju, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, da uopšte ne mogu da ih naplate zbog prestanka postojanja poslodavca kao pravnog lica, ukoliko on nema pravnih sledbenika.

Kako da zaposleni zaštite svoja prava u slučaju kada im poslodavac ne isplaćuje zaradu a istovremeno odbija njihov zahtev da im dostavi obračun (platni listić)?

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obračun, a isto tako, i za mesece kada nije izvršio isplatu zarade s tim što tada uz obračun treba da dostavi razloge znog kojih zarada nije izvršena i taj obračun predstavlja – izvršnu ispravu.

Sadržinu navedene isprave propisuje ministar.

Poslodavac je u obavezi da vodi mesečnu evidnciju o zaradi za svakog zaposlenog i to u neto i bruto iznosu.

U praksi se dešava da poslodavac, niti isplaćuje redovno zaradu zaposlenima i istovremeno, na njihov zahtev odbija da im dostavi obračun odn. obračun sa razlozima zbog kojih zarada nije isplaćena.

U takvoj situaciji, zaposleni mogu da se obrate nadležnoj inspekciji rada koja  vrši nadzor nad primenom Zakona o radu.

U postupku inspekciskog nadzora isnpektor je ovlašćen da izvrši uvid u dokumentaciju, pa ukoliko utvrdi povredu Zakona, rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede, odn. u konkretnom slučaju dostavi zaposlenima sve obračune o zaradi koju nisu primili u skladu sa Zakonom.

Poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana obavesti inspekciju  da li je dostavio traženi obračun zaposlenima.

Ukoliko poslodavac ne izvrši rešenje isnspektora rada u naznačenom roku, onda inspektor pokreće protv njega prekršajni postupak.

Kako se izvršava sudska odluka o vraćanju zaposlenog na rad ako poslodavac neće dobrovoljno da ga vrati na rad?

Ovo pitanje reguliše Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Prema kome, ako poslodavac neće dobrovoljno da izvrši sudsku presudu, zaposleni mora da pokrene izvršni postupak. Postupak se pokreće predlogom za izvršenje sudske presude kojom je naloženo poslodavcu da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto.

Izvršenje presude po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad sprovodi se tako što sud izriče novčanu kaznu poslodavcu i odgovornom licu kod poslodavca. Poslodavac i odgovorno lice su dužni da plate kaznu u roku od 8 dana od dana prijema rešenja o kažnjavanju. Visina novčane kazne kreće se do 2.000.000 dinara. Sud ponavlja kaznu i povećava novčani iznos kazne sve dok poslodavac ne izvrši sudsku odluku uz obavezu da svaki put plati novčanu kaznu. Izricanje novčane kazne prestaje kad sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi na odgovarajućim poslovima.

Pored novčane kazne, sud na predlog zaposlenog (izvršni poverilac) može  poslodavcu (izvršnom dužniku) da odredi naknadni rok od 8 dana da izvrši svoju obavezu pod pretnjom plaćanja sudskih penala za svaki dan kašnjenja u izvršenju svoje obaveze, počev od isteka nakandog roka pa dok zaposleni (izvršni poverilac) ne podnese predlog za izvršenje sudske odluke o vraćanju na rad.

Važno je napomenuti da se predlog za izvršenje može podneti u roku od 60 dana, u protivnom zaposelni gubi pravo vraćanja na rad.

Istovremeno, uz ovaj predlog za izvršenje presude o vraćanju na rad, zaposleni ima pravo da zahteva i naknadu izgubljene zarade od pravosnažnosti presude do ponovnog vraćanja na rad. Naknada zarade određuje se u iznosu koji bi zaposleni ostvario da je radio sa pripadajućim porezima i doprinosima.

Novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (koji stupa na snagu 1. jula 2016. god.) izvršenje odluka o vraćanju zaposlenog na rad ostalo je u isključivoj nadležnost suda. Dakle, ovaj postupak ne mogu sprovoditi javni izvršitelji.

Kakav je položaj i koja su prava zaposlenih u situaciji kada firma ode u stečaj?

Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je poslodavac – koji je postao stečajni dužnik – zaključio sa zaposlenima. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu zaposlenih (dakle, donosi odgovarajuću odluku o otkazu) i o otkazu obaveštava odgovarajući organ odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika. Stečajni upravnik može jedan broj zaposlenih  zadržati  u radnom odnosu radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka. Zarade i ostala primanja ovih lica, koja određuje stečajni upravnik, uz saglasnost stečajnog sudije, namiruju se iz stečajne mase.

Ukoliko zaposlenima poslodavac, do momenta otvaranja stečaja, nije redovno isplaćivao zarade i naknade zarade bitno je da ova potraživanja spadaju u prvi isplatni red,  i to:

  • neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka,
  • kao i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.

Da li dug za neplaćene poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje može da zastari?

Zakonom o preskom postupku i poreskoj administraciji  propisan je rok zastarelosti za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda od 10 godina. Međutim, istim zakonom je propisano da se ovaj rok ne primenjuje na doprinose za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko osiguranje). Pored toga, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je  da obveznici doprinosa ne mogu biti oslobođeni obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa.

Imajući u vidu navedene odredbe zakona, kao i pravnu prirodu ovih doprinosa, mišljenja smo da pravo na utvrđivanje i naplatu ovih doprinosa nikada ne zastareva.

Savet zaposlenima i bivšim zaposlenima bi bio – da proveravaju da li poslodavac uplaćuje doprinose. Provera se vrši na šalterima Fonda PIO, dobija se Listing /Uverenje o svim periodima zaposlenja, odnosno osiguranja (od dokumenata je potrebna samo lična karta na uvid). Takođe, na vebsajtu Fonda postoji Elektronski servis preko koga mogu da se prate i proveravaju podaci o periodima osiguranja (za ovo je potreban PIN kod, koji se može dobiti podnošenjem zahteva u Fondu).

Pristup informacijama od javnog značaja

Koji je postupak po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, a koje mogu biti važne u zaštiti prava iz radnih odnosa?

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisana je obaveza organa javne vlasti da omogući pristup informacijama od javnog značaja,  kojima raspolaže, a radi ostvarenja tog prava ustanovljen je institut Poverenika.

Pod informacijama od javnog značaja podrazumevaju se informacije kojima raspolažu organi javne vlasti, nastale u vezi sa njegovim radom, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Pod organima javne vlasti podrazumevaju se državni organi, organi lokalne samouprave i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja i pravna lica koje osnivaju ili finansiraju u pretežnom obliku, državni organi.

Prava iz navedenog Zakona mogu se ograničiti ako se odnose na slučajeve ugrožavanja sledećih vrednosti: života, zdravlja, sigurnosti, pravosuđa, odbrane zemlje, nacionalne i javne bezbednosti, ekonomske dobrobiti zemlje i tajne. Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako je u pitanju zloupotreba prava, ako je traženje nerazumno/ponavlja se/traži preveliki broj informacija.

Postupak za pristup informacijama od javnog značaja je sledeći:

  • Tražilac podnosi pismeni zahtev koji mora da sadrži: naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca kao i precizniji opis informacije koja se traži, a i druge podatke kojima se olakšava pronalaženje tražene informacije. Pri tome, tražilac ne mora navesti razloge zbog kojih podnosi zahtev;
  • Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije i da mu stavi na uvid tražena dokumenta ili izda kopiju istog. U određenim slučajevima organ vlasti je dužan da izda traženu informaciju u roku od 48 sati od podnošenja zahteva;
  • Ako organ vlasti na zahtev ne odgovori u propisanom roku, tražilac može uložiti žalbu Povereniku;
  • Organ vlasti će obavestiti tražioca o načinu na koji će mu biti stavljena na uvid dokumetacija ili predata kopija iste, a o načinu dostavljanja informacije će sačiniti službenu belešku;
  • Ukoliko organ vlasti odbije da obavesti tražioca o posedovanju tražene informacije ili da mu stavi na uvid dokumenta koja sadrže traženu informaciju, dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana donese Rešenje o odbijanju zahteva i da da pismeno obrazloženje uz pouku o pravnim sredstvima protiv tog rešenja;
  • Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, proslediće zahtev Povereniku i obevestiće kako njega tako i tražioca o tome u čijem se posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi;
  • Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li je dokument koji sadrži traženu informaciju u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev i ukoliko utvrdi da se on ne nalazi u njegovom posedu, Poverenik će dostaviti zahtev organu vlasti koji taj dokument poseduje, a o tome će obavestiti ili uputiti tražioca informacija, rok za taj organ teče od dana dostavljanja;
  • Tražilac može Povereniku izjaviti žalbu u slučaju da organ vlasti:

–    odbaci/odbije zahtev tražioca u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje ili dr. akt;

–    ne odgovori u roku od 15 dana od podnošenja zahteva;

–    uslovi izdavanje kopije dokumenta uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije;

–    ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen ovim Zakonom ili na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu informacije da ostvari prava iz ovog Zakona.

Poverenik odlučujući po žalbi donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana, pošto omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu. Pri tome Poverenik može:

–    Da odbaci žalbu ako je nedopuštena/neblagovremena/izjavljena od strane neovlašćenog lica;

–    Da rešenjem naloži organu vlasti da tražiocu omogući slobodan pristup informacijama,  kada utvrdi da je žalba osnovana i

–    Donese zaključak o obustavi postupka kada je tražilac odustao od žalbe ili ako je organ vlasti nakon izjavljene žalbe, a pre donošenja odluke po toj žalbi tražiocu omogućio pristup informacijama.

Povereniku će, prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, biti omogućen uvid u svaki nosač informacija.

Protiv rešenja i zaključka Poverenika može se pokrenuti upravni spor koji je hitan.

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Nadzor nad primenom  ovog Zakona i inspekcisjke poslove vrši  ministarstvo nadležno za poslove uprave preko upravne inspekcije.

Sudske takse u radnom sporu

Ko može biti oslobođen plaćanja sudskih troškova i kako?

Zakon o parničnom postupku propisuje da sud može osloboditi stranku od plaćanja sudske takse, na zahtev stranke, uzimajući pri tome u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava, prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.

U samoj tužbi može se odmah zatražiti oslobađanje od plaćanja sudske takse zbog lošeg imovnog stanja, uz prilaganje potvrde o nezaposlenosti stranke i broju izdržavanih članova domaćinstva, a poželjno je dostaviti i neki dokaz o imovini. Sudovi najčešće dozvoljavaju oslobađanje od plaćanja takse kod stranaka koje su nezaposlene i dokažu da su lošeg imovnog stanja.

Visina sudske takse u radnom sporu

Po Zakonu o sudskim taksama utvrđeno je da se za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća sudska taksa prema vrednosti predmeta spora, i to:

  • do 10.000 dinara vrednosti – 1.900 dinara;
  • preko 10.000 do 100.000 dinara vrednosti – 1.900 dinara uvećano za 4% od vrednosti predmeta spora;
  • preko 100.000 do 500.000 dinara vrednosti – 9.800 dinara uvećano za 2% od vrednosti predmeta spora;
  • preko 500.000 do 1.000.000 dinara vrednosti – 29.300 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora;
  • preko 1.000.000 dinara vrednosti – 48.800 dinara uvećano za 0,5% od vrednosti spora, ali najviše do 97.500 dinara, preko kog iznosa se sudska taksa više ne može uvećati.

Istim zakonom u članu 38. predviđeno je da ako ukupan iznos taksa premašuje 1/3 mesečnih primanja taksenog obveznika, sud može (na njegov zahtev) odrediti da taksenu obavezu izmiri u tri mesečne rate.

Zdravstveno osiguranje nezaposlenih lica

Kako nezaposlena lica mogu da ostvare pravo na obavezno zdravstveno osiguranje?

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja po osnovu nezaposlenosti, mogu ostvariti:

  1. Nezaposlena lica, korisnici novčane naknade, dok primaju novčanu naknadu.

Ovim licima obezbeđeno je korišćenje punog obima prava iz zdravstvenog osiguranja: zdravstvena zaštita, naknada za vreme privremene sprečenosti za rad i naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Važno je znati da se u slučaju nastanka privremene sprečenosti za rad nastavlja isplata novčane naknade, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže od 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti.

Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) vrši obračun i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje, na teret lica koje ostvaruje ovu naknadu.

Zdravstvenu knjižicu izdaje i overava filijala RF ZO, prema prebivalištu.

Potrebni dokazi za izdavanje i overu zdravstvene knjižice: lična karta, rešenje NSZ o pravu na novčanu naknadu, odjava sa prethodnog osiguranja – Obrazac MA. Rok overe je rok utvrđen Rešenjem NSZ za primanje novčane naknade (za člana porodice je isti rok kao za korisnika novčane naknade).

Zdravstvena zaštita se može ostvariti i u toku postupka ostvarivanja prava na novčanu naknadu (do dobijanja rešenja NSZ). U ovom slučaju dobija se privremena zdravstvena knjižica, a potrebna dokumenta su: lična karta i potvrda da je podnet zahtev za ostvarivanje prava za novčanu nadoknadu u NSZ. Rok overe je 30 dana.

  1. Nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ISPOD cenzusa.

Sva nezaposlena lica (koja se nalaze na evidenciji NSZ, a ne primaju novčanu naknadu ili im je to pravo prestalo i lica koja nisu prijavljena u evidenciju NSZ) imaju pravo na zdravstveno osiguranje, samo pod uslovom da njihov mesečni prihod po članu porodice ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu – cenzus.

Potrebni dokazi za izdavanje i overu zdravstvene knjižice:

– lična karta podnosioca izjave i članova porodice, radna knjižica ili Uverenje/Potvrda RF PIO o svim periodima zaposlenja,

– izjava o članovima porodice i prihodima po članu porodice – Obrazac CZ (izjava za utvrđivanje cenzusa, tj. pismena izjava da on i članovi njegove porodice, ostvaruju/ne ostvaruju prihode),

– dokazi o mesečnim prihodima za svakog člana porodice (npr. za zaposlene potvrda poslodavca o visini isplaćene zarade,  za penzionere – ček o isplaćenoj penziji). Ukoliko podnosilac izjave i članovi njegove porodice nemaju prihode (ako ne ostvaruju zaradu, penziju), to se dokazuje: radnom knjižicom ili Uverenjem/Potvrdom RF PIO o svim periodima zaposlenja. Rok overe je 12 meseci.

Dakle, nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica, ne ostvaruju automatski prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, već je potrebno da ispune uslove u pogledu mesečnih prihoda koji moraju biti ISPOD cenzusa i da ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje po nekom drugom osnovu ili kao članovi porodice osiguranika.

Zdravstveno osiguranje ovih lica finansira se iz budžeta Republike Srbije i za ostvarivanje prava po ovom osnovu neophodan je dokaz o visini primanja porodice. Odnosno, ovo pravo mogu ostvariti samo ukoliko njihov mesečni iznos prihoda po članu domaćinstva ne prelazi visinu cenzusa tj. iznos minimalne zarade po  članu porodice koji za mesec mart iznosi 22.264,00 dinara. Nezaposlena lica koja žive sama, ostvaruju ovo pravo ukoliko njihov mesečni prihod ne prelazi cenzus koji za mesec mart iznosi 28.943,00 dinara.

  1. Nezaposlena lica čiji su mesečni prihodi IZNAD propisanog cenzusa, a ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje po nekom drugom osnovu ili kao članovi porodice osiguranika.

Ova lica, sobzirom da ne spadaju u kategoriju socijalno ugroženih lica, imaju mogućnost da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu podnošenjem zahteva za uključivanje u obavezno zdravstveno osiguranje i plaćaju doprinose zdravstveno osiguranje iz svojih sredstava (2.312,25 dinara mesečno).

Potrebni dokazi za izdavanje i overu zdravstvene knjižice: lična karta, dokaz o uplati mesečnog doprinosa i odjava sa prethodnog osiguranja. Rok overe je 3 meseca.

Podsećamo da je rok za zamenu zdravstvenih knjižica 31.12.2016.god. Troškovi izdavanja nove kartice zdravstvenog osiguranja (KZO) iznose 400,00 dinara.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.