KAKO DA SE OTKAZ U ČETRDESET I NEKOJ NE PRETVORI U HISTERIJU

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Prva stvar, koju treba da uradite da ne postanete žena na ivici nervnog sloma, jeste da se obratite Udruženju Žene na prekretnici. Verujte, ponudiće vam prihvatljiva rešenja

 

Setite se kada ste imali dvadeset godina šta ste mislili, kada počinje starost? Ako ste iskreni prema sebi reći ćete da su tada četrdesete, odnosno godine bliže okrugloj cifri, izgledale kao nemoguća misija, vreme koje nikada neće stići. A onda, kada se to desilo, postalo je jasno- godine su tako subjektivna kategorija, pogotovo ako se i dalje osećate puni energije i verovanja da imate još toliko toga da pružite. I kada u takvim okolnostima, ničim izazvano ostanete bez posla tragedija je na pomolu. Iskreno, kakve su vam šanse da, kada ste žena sa 45 plus, nađete novo zaposlenje u svojoj struci sa zaradom adekvatnom vašem obrazovanju i iskustvu? Statistika kaže da je u Srbiji čak 65 odsto muškaraca starijih od 45 godina  zaposleno, dok je udeo zaposlenih žena, iste starosni dobi, samo 47 odsto. Činjenica da se sve više žena suočava sa otkazom u ovom životnom dobu motivisalo je istomišljenice da se udruže i osnuju Udruženje Žene na prekretnici čiji je cilj ekonomsko i socijalno osnaživanje i povezivanje žena starosti 45+ koje su ostale bez posla. O iskustvima i planovima razgovarala sam sa predsednicom UO Udruženja Žene na prekretnici Mimom Perišić i potpredsednicom Zoricom Stevanović

Posle dve godine postojanja vašeg udruženja kakvi su podaci- koliko je žena prošlo kroz vaše programe i koliko je njih nastavilo da radi i na kakvim poslovima?

Program Udruženja Žene na prekretnici  u poslednje dve godine i dosadašnjih sedam programskih ciklusa, pohađalo je oko 400 žena u dobi 45 godina i više, koje su izgubile posao. Organizovanjem besplatnih savetovališta za pravnu i psihološku pomoć, kao i čitavog niza  radionica, od obuka za traženje posla do obuka o preduzetništvu, uspele smo da osnažimo veliki broj žena koje su izgubile posao neočekivano, u najboljem stvaralačkom naponu i još daleko od godina za odlazak u penziju. Nakon završenog četvoromesečnog programa, neke polaznice su ostale da rade sa nama u Udruženju – na primer pravnici u našem pravnom savetovalištu, ili informatičari na našem sajtu. Posebno smo ponosne na podatak da je njih nekoliko pokrenulo i sopstveni mali biznis. Zbog nepovoljnog okruženja druge su nastavile ili krenule u neformalni biznis, a zapošljavanje je uglavnom bilo kod privatnika, i često na poslovima koji su bili ispod njihovih kvalifikacija. Taj naš uzorak se u potpunosti slaže sa rezultatima  analitičke studije Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+ : Uskraćivanje prava na dostojanstven rad, koju je Udruženje priredilo  u saradnji sa SeConS grupom  za razvojnu inicijativu. Analiza podataka na tržištu rada pokazuje da se žene u godinama 45+  koje ostaju bez posla uglavnom zapošljavaju kod privatnih (?) poslodavaca uz sve rizike i nesigurnost što to sa sobom nosi i da četvrtina visokoobrazovanih žena u ovoj grupi radi ispod svoje stručne spreme.

Da li sarađujete sa nekim državnim insitucijama i na kojim nivoima? Da li je bilo slučajeva da žene od 45 plus godina budu vraćene na posao u državne službe?

Do sada smo sarađivali sa nekoliko gradskih opština na kojima smo organizovali radionice o preduzetništvu i kako krenuti u privatni biznis. U početku našeg rada značajna je bila saradnja sa NSZ (Nacionalna služba za zapošljavanje) koja nam je omogućila da dođemo do žena naše ciljne grupe. A od objavljivanja studije, očekujemo saradnju sa Poverenikom za  zaštitu ravnopravnosti, gospođom Brankicom Janković,koja je prva  ukazala na diskriminaciju koju žene doživaljvaju na tršištu rada po pitanju roda, ali i godina. Mi smo u pomenutoj publikaciji taj trend detaljno obradili i pokazali da ova dvostruka diskriminacija pogađa upravo žene u godinama 45+. Naši stručnjaci pružaju pravnu pomoć ženama, prvo dajući stručno mišljenje da li u konkretnoj situaciji ima mesta vođenju sudskog postupka i/ili medijacije, kao i pomoć u samom postupku. Imamo informaciju da su neke od polaznice uspele u sudskom postupku.

Kada su u pitanju žene 45+, dodatna diskriminacija  jeste da je njihova zarada manja ne samo od vršnjaka, već I od mlađih muškaraca koji tek počinju svoj profesionalni vek

Interesantno je da su muškarci tih godina rado viđeni na rukovodećim položajima, za razliku od žena. Kako to objašnjavate?

Žene se načelno suočavaju sa problemom “staklenog plafona”, odnosno nevidljive, ali stalno prisutne prepreke da napreduju na visoke pozicije odlučivanja.To nije jedinstveno samo za nas. Mada su danas žene na čelu nekih od najuspešnijih kompanija u svetu, kao što su YahooPepsi ColaGeneral MotorsIBMHewlett PackardOracleOccidental Petroleum, magazin Fortune je objavio  da su one u 2017. godini predstavljala ipak samo 6.4 odsto lidera među 500 najmoćnijih kompanija. Kod nas, žene zauzimaju samo četvrtinu rukovodećih mesta. Međutim, daleko više od te činjenice zabrinjava, ma koliko je ona nepravedna, sledeće: da muškarci 45+ predstavljaju grupu sa najvećim procentom zaposlenosti, među četiri ciljne grupe koje se standardno prate na tržištu rada – muškarci i žene od 15-44 godina i od 45-65 godina. Po prirodi stvari je i logično da ljudi u tom dobu imaju najveću stopu zaposlenosti, ali je apsurd u tome da je sa ženama upravo obrnut slučaj. Čak 65 odsto muškaraca starijih od 45 godina je zaposleno, dok je udeo zaposlenih žena, iste starosni dobi, samo 47 odsto. Posle 45-te, njihove šanse za zaposlenje se bitno smanjuju i među njima ima najveći broj dugoročno nezaposlenih, odnosno onih koji su bez posla duže od 12 meseci.

Drugi apsurd jeste da žene prosečno zarađuju manje od muškaraca, i da bi trebalo da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi ostvarile zaradu kao muškarci istih radnih karakteristika (npr. nivo obrazovanja i dužinu staža). A kada su u pitanju žene 45+, dodatna diskriminacija  jeste da je njihova zarada manja ne samo od vršnjaka, već I od mlađih muškaraca koji tek počinju svoj profesionalni vek.

Apsurd je i da se produžava radni staž i izjednačuje odlazak u penziju muškarca i žene, a da im se istovremeno uskraćuje pravo na rad. Kako to rešiti?

Jednostavno, taj princip jednakosti, kada je odlazak u penziju u pitanju, trebalo bi proširiti  i na druge oblasti radnih odnosa – pogotovu kada se radi o pristupu tržištu rada, a još važnije  kada se radi o kvalitetu rada. Diskriminacija između muškaraca I žena ne ogleda se samo u manjem procentu žena koji radi u odnosu na procenat muškaraca, već i u kvalitetu posla koji obavljaju. Kvalitet rada se odnosi na sigurnost radnog mesta, socijalne beneficije vezane za zdravlje I blagostanje, korišćenje veština I kompetencija, i na ravnotežu poslovnog I privatnog života. Indikatori rodne ravnopravnosti u Srbiji pokazuju da su žene ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce, I da je njihov ukupni radni vek u proseku kraći za pet godina nego kod muškaraca. Žene su više zaposlene u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada, takozvanim “sektorima brige“ i državnoj administraciji, nego muškarci, koji se koncentrišu u industrijskom i informativnim sektorima koji su bolje plaćeni I više traženi. Žene  45+ pogotovu se više nego druge grupe koncentrišu u sektoru socijalnih usluga, a videli smo da se češće zapošljavaju kod poslodavaca gde su sigrunost radnog mesta i socijalne beneficije nesigurni.

Često se dešava da su žene menadžeri surovije po tom pitanju od svojih muških kolega. Slažete li se da je ženske solidarnosti sve manje? 

Mislim da je teško to generalisati. Istina je da je danas konkurencija na poslu sve veća i da žene moraju više truda da ulože i da budu mnogo bolje od muškaraca da bi dobile isto priznanje kao i muškarci. Ali mislim da je ženska solidarnost u principu jača i iskrenija od muške. Muškarci kao da nemaju solidarnost, nego iste ciljeve. Sa druge strane, žene su spremne da učestvuju u radu grupe, što vidimo na našim radionicama i savetovalištima, nemaju problem da iznesu svoja osećanja, da se udruže kako bi jedna drugoj pomogle u osnaživanju.

Poslodavci imaju predrasude da radnice najviše vrede između 30. i 45. godine života

U svetu je napravljen značajan pomak po tom pitanju. Žene u starijem dobu sada se mogu videti na modnim pistama, mnoge su Instagram zvezde i zaštitna lica beauty industrije. Naše tradicionalno društvo poznato je po tome da se teže prilagođava trendovima. Kako motivisati naše poslodavce da ne budu pod uticajem ageizma?

Ageizam je posebno istaknut u određenim sektorima, kao što je informatika. Da se podsetimo, osnivači Yahoo su imali 25 godina, a Mark Zuckerberg je bio devetnaestogodišnjak kada je osnovao Facebook, dok je prosečna starost u tehnološkim gigantima kao sto su Facebook i Google  ispod 30 godina. To verovatno važi i kod nas. Međutim, očigledno je taj odnos kod nas  zastupljen i u drugim sektorima. Poslodavci imaju predrasude da radnice najviše vrede između 30. i 45. godine života, kao sto smo čuli od Brankice Jankovic, poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Naš argument je da bogato profesionalno i životno iskustvo predstavlja neiskorišćen potencijal. Poslodavci koji  zapošljavaju ili ne otpuštaju žene u ovom životnom dobu, vrlo dobro znaju da je njihovo razumevanje konteksta i situacija – koje se samo postiže kroz iskustveni rad – nekada važnije  u iznalaženju najefikasnijeg I komercijalno najuspešnijeg rešenja, nego stručnost sama po sebi. To ne znači da ne treba zapošljavati i mlade snage, ali i zadržavanjem ljudi od iskustva mladima se nudi institucionalna memorija i najbolji mentori.

Šta mislite, šta se najviše zamera ženama na starosnoj prekretnici?

Ono što smo čuli jeste veće znanje („over qualified“), samosvesnost, imati svoje ja, principijelnost, integritet, a da ne kažemo i da su skuplje.

Srbija danas zauzima poslednje mesto u Evropi po položaju žena na tržištu rada među 28 zemalja EU, i to za čitavih 14 odsto ispod poslednje evropske države, Češke

Kakvi su podaci u visoko razvijenim zemljama? Kakav je odnos nezaposlenih žena tog godišta u odnosu na ostale?

To jedan ozbiljan ekonomski i društveni problem. Nakon decenija socijalizma i promovisanja jednakosti kao da  pravimo korake u nazad, kada je u pitanju ekonomska moć zena. Srbija danas zauzima poslednje mesto u Evropi po položaju žena na tržištu rada među 28 zemalja EU, i to za čitavih 14% ispod poslednje  evropske države, Češke. Što se tiče žena starijih od 45, njihova stopa zaposlenosti je takođe među najnižima u Evropi i iznosi 42 odsto u odnosu na evropski prosek od 57,9 odsto. Iza Srbije su samo Grčka i Malta. Problem diskriminacije na tržištu rada je ozbiljan primer društvene nepravde, ali i ozbiljan i ekonomski problem. Analize u zemljama EU pokazuju da postizanje rodne ravnopravnost (pre svega kroz zapošljavanje zena) ima veći efekat na rast bruto društvenog proizvoda, nego politika tržišta rada i obrazovanja. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do porasta BDP, do 2050. godine, za 2.2 odsto, dok bi unapređenje rodne ravnopravnosti  uticalo na skok od 6.1 do 9.6 odsto.

Ko teže prihvata gubitak posla- intelektualke ili žene nižeg obrazovanja? Koliko su one spremne da se promene i da prihvate poslove o kojima do tada nisu ni razmišljale?

Teško je reći. Svima je teško, neko je uneo više godina u učenju, a neko u rad. Analiza naše studije pokazuje da se žene srednjeg obrazovanje znatno teže zapošljavaju. Mnoge se nalaze u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu, pogotovu na seoskim gazdinstvima, što  drugim rečima znači da niti ostvaruju zaradu niti socijalna prava. S druge strane, četvrtina visoko obrazovanih zena iz ove grupe radi na poslovima ispod svojih kvalifikacija. Takođe, ako i počinju svoj posao, za razliku od mlađih zena, ove žene ulaze u preduzetništvo iz nužde, a ne zato što imaju dobru poslovnu ideju te su shodno tome manje uspešne u samozapošljavanju. Naše radionice o preduzetništvu su koncipirane tako da naše polaznice sa trenerima preispituju da li poseduju „preduzetnički duh“ i da li bi bilo mudro da se otisnu u preduzetničke vode, zatim dobijaju vrlo praktične savete – kako se bira ideja, kako se testira tržište, kako se registruje preduzetnik, koje su poreske obaveze, daju se odgovori u vezi sa knjigovodstvom, izvorom sredstava za početak posla, kako se koriste savremeni metodi marketinga, kako se opstaje u poslu i još mnogo toga.

 

Procesom robotizacije posla će biti sve manje. Može li se očekivati da će ljudi u budućnosti imati više vremena za sebe koliko god to utopijski zvučalo?

Trenutno su savremene tehnologije uticale na smanjenje slobodnog vremena, a imamo u praksi i probleme koji se javljaju prilikom banalnog nestanka struje, kada sve stane i ne možete kupiti ni novine, a kamo li nešto drugo obaviti u poslu, činjenica je da se ispred šaltera u bankama ili poštama duže čeka nego kada se usluga pružala na polu-automatizovani način. Potpuno smo zavisni od interneta i kvaliteta njegovog rada. Takozvana „Z“ generacija teži da radi što manje a da zarađuje što više, što je naravno moguće u nekim poslovima (trgovina), međutim, još uvek je mnogo poslova koji zahtevaju tradicionalniji pristup. Roboti već obavljaju operacije, ali je čovek taj koji ih programira i nadgleda. Nestaju neka zanimanja, stvaraju se nova, neki mladi ljudi se vraćaju prirodi, nema zacrtanih putanja. Čovek koji je zadovoljan svojim poslom i vreme provedeno na poslu oseća kao „vreme za sebe“, profesionalno ostvarivanje je jedno od bitnijih u životu. Zato je važno profesionalno i ekonomsko osnaživanje.Primena robota zahteva znanje, tako da će se sigurno dosta vremena koristiti na učenje kako robota programirati za sopstvene potrebe, a ako se i robotika bude razvijala tempom kao mnogi današnji uređaji, počev od mobilnih telefona, onda će se modeli brzo menjati a samim tim ćemo stalno morati da učimo kako da ih koristimo.

Dokle god je žena ta koja je odgovorna za porodicu, decu, stare roditelje, ona nema vremena ni motivacije da ulaže u sebe

 

Odnos prema godinama je potpuno drugačiji u mladosti i u zrelijem dobu. Koliko su same žene odgovorne za to što im se dešava?

Pa dok se gledanje na  ulogu žena  u društvu i porodici ne promeni, one nemaju mnogo izbora. Dokle god je žena ta koja je odgovorna za porodicu, decu, stare roditelje, ona nema vremena ni motivacije da ulaže u sebe, da uči nešto novo i prilagođava se uslovima novog tržišta rada. Naša studija pokazuje da prema podacima istraživanja o korišćenju vremena (koje je jedan od najvažnijih izvora za praćenje rodnih nejednakosti u sferi privatnog života), žene provedu nešto manje sati u plaćenom radu nego muškarci, ali znatno više u neplaćenom kućnom radu i brizi o članovima porodice. Tako je njihov ukupni radni dan duži, a slobodno vreme kraće. Od milion i po radno sposobnih žena iz populacione grupe starijih od 45, više od trećine su bez posla i neaktivne, što znači da su potpuno obeshrabrene i da ga više i ne traže.

Koji su dalji planovi Udruženja žena na prekretnici, da li ste možda razmišljali i o političkom angažmanu?

Ne, ne mislim da se bavimo politikom, već društvenim promovisanjem. Naš zadatak je da ukažemo na problem, kroz statistiku, analizu, životne priče i da što detaljnije definišemo problem žena koje gube posao u srednjim i starijim godinama.

 

Preuzeto sa portala: XXzona

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.
1 reply
  1. Blanka
    Blanka says:

    Imam 61.godinu i na Birou sam do ostvarivanja prava na penziju do kraja ove godine. Posao sam izgubila 2015.kao diplomirani ekonomista spoljne trgovine (sa znanjem 2 strana jezika, samostalno radim 18 godina na kompjuteru u okviru Microsoft Office-a ,sa ukupnim 37-godišnjim iskustvom na investicionim radovima u zemlji i inostranstvu ,36 godina sam aktivan vozač). Završetak mog zadnjeg ugovora o radu (na određeno od godinu dana) došao je uz šok i težak osećaj straha za budućnost a istovremeno uz veliko olakšanje posle 365 dana neopisivog mobinga od strane neposrednog rukovodioca i 2 koleginice (svi sa nedovoljnim kvalifikacijama i manjim radnim iskustvom od mene). U međuvremenu,po završetku tog ugovora do statusa na Birou,radi ispunjavanja uslova povezanog staža uplaćivala sam staž do sticanja prava na 2 godine Biroa pred penziju. I dalje se osećam sposobnom za dinamičan,odgovoran i zahtevan posao kakav je bio moj pa sam iz tog razloga neprestano konkurisala radi ponovnog zaposlenja. Pre nekoliko godina otvorila sam i profil na Linkedinu (engleski) i imam 319 kontakata, velikom većinom bivših kolega iz svih generacija,sa mnogo preporuka. Pozvana sam na 4-5 razgovora, ušla sam u jedan „najuži izbor“ ali mi je ponuđena sramotna plata od 20000 din za 6 radnih dana u nedelji (pola radnog vremena plus svaka subota),pod izgovorom da su „mala firma sa malim projektima“. Nisam nezahvalna, ali bih radije kuvala kafe za tu platu nego da ponizim i svoje zvanje , i ustanovu na kojoj sam se školovala, znanje, iskustvo i sve što sam gore pomenula i radim visokostručni posao za toliko novca. Tek danas sam čula za vas na RTS 1 u emisiji Tako stoje stvari. Jako mi je žao što to nije bilo ranije, najverovatnije bih se već uključila u neku od vaših radionica. Vaša aktivnost je danas vrlo korisna i trebalo bi da informacija o vama dođe do širokog kruga zainteresovanih. P.S. Imala sam do sada razne ideje ,između ostalih i za pokretanje agencije za spoljnotrgovinske usluge i nabavku u inostranstvu ali nisam imala „dovoljnu petlju“ i samopouzdanje da ću uspeti da se izborim za dovoljan broj klijenata da ,pored obaveza prema državi,ostane nešto i za mene. Srdačan pozdrav i sve najbolje!

    Odgovori

Ostavite komentar

Želite da se uključite u diskusiju?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *