B&F: Žene u Srbiji, iako su kvalifikovanije, zarađuju 11 odsto manje od muškaraca

,

Rodna nejednakost na tržištu rada u Srbiji nije nepoznata činjenica, ali publikacija koju je priredilo Udruženje “Žene na prekretnici”, u saradnji sa SeConS grupom za razvojnu inicijativu, jedinstvena je po pristupu i prva koja ovu problematiku prikazuje po starosnim kategorijama.

“Upoređivanjem položaja žena, starih 45 i više godina, sa mlađim i starijim muškarcima, ali i sa mlađim ženama, kao i ženama u zemljama Evropske unije, omogućeno je da se ogoli slika diskriminacije čije su žrtve žene generalno, a među njima najugroženije pripadnice srednje i starije generacije”, izjavila je Mima Perišić, predsednica Udruženja “Žene na prekretnici”.

Žene u Srbiji prosečno zarađuju manje od muškaraca, a pritom su kvalifikovanije. Drastični raskorak od 11 procenata, na njihovu štetu, iskazuje se i kroz računicu da bi trebalo da rade dodatnih 40 dana godišnje da bi ostvarile zaradu kao muškarci istih radnih karakteristika. Ovo zaostajanje ne ograničava se samo na vršnjačku grupu – žene starije od 45 godina u proseku zarađuju manje i od mlađih muškaraca.

Od milion i po radno sposobnih žena ove starosne kategorije, više od trećine su neaktivne, sto znači da nemaju posao, niti ga traze. Obeshrabrene, prinudno se „deaktiviraju”. Od zaposlenih, čak jedna četvrtina visokoobrazovanih radi ispod svoje stručne spreme.

Kod muškaraca starijih od 45 beleži se najviša stopa zaposlenosti, a sa ženama je upravo obrnut slučaj. Posle 45-te, njihove šanse za zaposlenje se bitno smanjuju i to je grupa sa najvećim postotkom dugoročno nezaposlenih.

Problem imaju i žene sa uspešnom karijerom. To je takozvani “stakleni plafon”, prepreka za napredovanje do najviših pozicija odlučivanja. One čine tek četvrtinu menadžera kompanija.

Nejednakost pogađa žene i njihove porodice, ali trpi celo društvo. Analize u zemljama Evropske unije pokazuju da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rast bruto društvenog proizvoda nego politike tržišta rada i obrazovanja, navodi se u publikaciji. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do porasta BDP, do 2050.godine, za 2.2 odsto, dok bi unapređenje rodne ravnopravnosti (pre svega kroz zapošljavanje žena) uticalo na skok od 6.1 do 9.6 odsto.

Na indivudalnom planu, puna zaposlenost i dostojanstven rad predstavljaju osnovne uslove za kvalitetan život dok traje radni vek, ali i po njegovom okončanju, jer omogućavaju ostvarivanje penzije i drugih oblika socijalnog obezbeđenja u starosti.

Za žene starije od 45 godina nezaposlenost predstavlja doživotnu uskraćenost i rizik, stoga je analiza data u publikaciji značajna za podsticanje vrlo specifičnih mera za poboljšanje njihovog položaja i socijalne zaštite.

Udruženje „Žene na prekretnici“ je nevladina organizacija koja promoviše rodnu ravnopravnost kroz ekonomsko i društveno jačanje žena u dobi 45+ koje ostaju bez posla.

KUĆA DOBRIH VESTI: Gde su žene na tržištu rada u Srbiji

,

BEOGRAD – Žene u Srbiji u proseku su kvalifikovanije od muškaraca, ali plaćene manje, tako da bi na 250 “muških” radnih dana morale da rade još 40 kako bi premostile raskorak od 11 odsto i ostvarile zaradu kao kolege istih radnih katateristika.

Neravnopravnost na tržištu rada pogađa sve žene, ali najugroženije su pripadnice srednje i starije generacije koje su žrtve dvostruke diskriminacije, pa od njih zarađuju više ne samo vršnjaci,već i mlađi muškarci.

Ovo su samo neki iz niza alarmantnih podataka iznetih u publikaciji o položaju žena starosti 45+ na tržištu rada, naslovljenoj: “Uskraćivanje prava na dostojanstven rad”, koja je u sredu, 22. novembra predstavljena u Medija centru, na konferenciji za novinare.

Publikaciju je priredilo Udružnje: “Žene na prekretnici”, u saradnji sa SeConS grupom za razvojnu inicijativu, a jedinstvena je po pristupu i prva koja ovu problematiku prikazuje po starosnim kategorijama. Od milion i po radno sposobnih žena iz populacione grupe starijih od 45, više od trećine su bez posla i neaktivne, što znači da su obeshabrene i ne traže ga, dok od zaposlenih čak jedna četvrtina visoko obrazovanih radi ispod svoje stručne spreme, navodi se u analizi.

Komentarišući iznete podatke, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, navodeći primer iz svog delokruga da su žene prve po broju pritužbi zbog diskriminacije, izrekla je pohvale na račun publikacije i najavila da će to istraživanje uvrstiti u svoj godišnji izveštaj Parlamentu.

Izrazila je i punu podršku onome što rade “Žene na prekretnici” i naglasila da u njima vidi značajnog partnera.

Jasna Uzelac Braunović, menadžer kopropativnih komunikacija i odnosa sa javnošću u UniKredit Banci rekla je da kompanija, na nivou čitave Grupe,već pet godina sprovodi politiku rodne ravnopravnosti, što je vidljivo u organizacionoj strukturi. Žene čine više od 60 odsto zaposlenih, u Izvršnom odboru su dve žene i dva muškarca, a žene drže i gotovo polovinu (49 odsto) upravljačkih pozicija u kompaniji.

Programska dirketorka SeConS-a, i autor publikavije, prof. dr Marija Babović navela je da analize u zemljama EU pokazuju da rodna ravnopravnost ima veči efekat na rast Bruto društvenog proizvoda nego politika tržišta rada i obrazovanja. U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija je među zemljama sa najnižom stopom zaposlenosti žena 45+, koja iznosi 42 odsto, slično Rumuniji i Hrvatskoj a viša samo od o Malta i Grčka, i daleko je iza evropskog proseka od 57,9 odsto. Takođe je istakla da se nepovoljan položaj ovih žena odražava i na njihovu decu, porodice i neposrednu zajednicu.

Inicijator stvaranja publikacije, udruženje “Žene na prekretnici” je nevladina organizacija posvećena promovisanju rodne ravnopravnosti kroz ekonomsko i društveno jačanje žena starijih od 45 godina koje ostaju bez posla.

“Postojimo već dve godine i preko 350 nezaposlenih zena je prošlo kroz naš edukativi program koji nudi psihološku podršku, nova znanja i informacije, kontakte i samopouzdanje što su sve preduslovi za uspešno zapošsljavanje”, izjavila je Mima Perišić, predsednica Upravnog odbora.

Iskustva i ispovesti tih žena i nemogučnosti da izađu iz začaranog kruga diskriminacije omalovažavanja, nepremostivih teškoća u pronalaženju posla kao i posledica koje trpe njihove porodice, dovele su do pokretačke ideje o publikaciji.”Osetili smo obavezu da to podelimo sa javnošću i posebno relevantnim sektorima vlade na način koji bi bio koristan za razmatranje mogućih mera i propisa za poboljšanje situacije ovih žena”, rekla je gospođa Perišić.

Razgovor o ovoj problematici imaće svojevrsni nastavak u subotu 25. novembra u okviru multikongresa Serbian Vision 2017, u organizaciji nemačko-srpske privredne komore, u hotelu Radison Blue Old Mill, Bulevar Vojvode Mišića 15, sala M6, gde će se od 18:00 časova održati okrugli sto o rodnoj ravnopravnosti na tržištu rada sa fokusom na položaj žena starijih od 45 godina.

Izvor: Kuća dobrih vesti

Izveštaj sa predstavljena publikacija o  ženama starosti 45+ na tržištu rada u Medija centru, sreda, 22. novembar, 2017.

,

PREDNJAČE U ZNANJU, ZAOSTAJU U ZARADAMA

  • Dvostruka diskriminacija lišava žene srednjih i starijih godina prava na dostojanstven rad

Žene u Srbiji u proseku su kvalifikovanije od muškaraca, ali plaćene  manje,  tako da bi na 250 “muških” radnih dana morale da rade još 40 kako bi premostile raskorak od 11 odsto i ostvarile zaradu kao kolege istih radnih katateristika. Neravnopravnost na tržištu rada pogađa sve žene, ali najugroženije su pripadnice srednje i starije generacije koje su žrtve dvostruke diskriminacije, pa od njih zarađuju više ne samo vršnjaci,već i  mlađi muškarci.

Ovo su samo neki iz niza alarmantnih podataka iznetih u publikaciji o položaju žena starosti 45+ na tržištu rada, naslovljenoj: “Uskraćivanje prava na dostojanstven rad”, koja je u sredu, 22. novembra predstavljena u Medija centru, na konferenciji za novinare.

Publikaciju je priredilo Udružnje: “Žene na prekretnici”, u saradnji sa SeConS grupom za razvojnu inicijativu, a jedinstvena je po pristupu i prva koja ovu problematiku prikazuje po starosnim kategorijama.  Od milion i po radno sposobnih žena iz populacione grupe starijih od 45, više od trećine su bez posla i neaktivne, što znači da su obeshabrene i ne traže ga, dok od zaposlenih čak jedna četvrtina visoko obrazovanih radi ispod svoje stručne spreme, navodi se u analizi.

Komentarišući iznete podatke, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica  Janković, navodeći primer iz svog delokruga da su žene prve po broju pritužbi  zbog diskriminacije, izrekla je pohvale na račun publikacije i najavila da će to istraživanje uvrstiti u svoj godišnji izveštaj Parlamentu. Izrazila je i punu podršku onome što rade “Žene na prekretnici” i naglasila da u njima vidi značajnog partnera.

Jasna Uzelac Braunović, menadžer kopropativnih komunikacija i odnosa sa javnošću u UniCredit Banci rekla je da kompanija, na nivou čitave  Grupe,već pet godina sprovodi politiku rodne ravnopravnosti, što je vidljivo  u organizacionoj strukturi. Žene čine više od 60 odsto zaposlenih, u Izvršnom odboru su dve žene i dva muškarca, a žene drže i gotovo polovinu (49 odsto) upravljačkih pozicija u kompaniji.

Programska dirketorka SeConS-a, i autor publikavije,  prof. dr Marija Babović navela je da analize u zemljama EU pokazuju da rodna ravnopravnost ima veči efekat na rast Bruto društvenog proizvoda nego politika tržišta rada i obrazovanja. U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija je medju zemljama sa najnižom stopom zaposlenosti žena 45+,  koja iznosi  42 odsto, slično  Rumuniji i Hrvatskoj a viša  samo od o Malta i Grčka, i daleko je iza evropskog proseka od 57,9 odsto.  Takođe je istakla da se nepovoljan položaj ovih žena odražava i na njihovu decu, porodice i neposrednu zajednicu.

Inicijator stvaranja publikacije, udruženje  “Žene na prekretnici” je nevladina organizacija posvećena promovisanju rodne ravnopravnosti kroz ekonomsko i društveno jačanje žena starijih od 45 godina koje ostaju bez posla.

“Postojimo već dve godine i preko 350 nezaposlenih zena  je prošlo kroz naš edukativi program koji nudi psihološku podršku, nova znanja i informacije, kontakte i samopouzdanje što su sve preduslovi za uspešno zapošsljavanje”, izjavila  je Mima Perišić, predsednica Upravnog odbora.

Iskustva i ispovesti tih žena i nemogučnosti da izađu iz začaranog kruga diskriminacije omalovažavanja, nepremostivih teškoća u pronalaženju posla kao i posledica koje trpe njihove porodice, dovele su do pokretačke ideje o publikaciji.”Osetili smo obavezu da to podelimo sa javnošću i posebno relevantnim sektorima vlade na način koji bi bio koristan za razmatranje mogućih mera i propisa za poboljšanje situacije ovih žena”, rekla je gospođa Perišić.

Razgovor o ovoj problematici imaće svojevrsni nastavak u subotu 25. novembra  u okviru multikongresa  Serbian Vision 2017, u organizaciji nemačko-srpske privredne komore, u hotelu Radison Blue Old Mill, Bulevar Vojvode Mišića 15, sala M6, gde će se od 18:00 časova održati  okrugli sto o rodnoj ravnopravnosti na tržištu rada sa fokusom na položaj žena starijih od 45 godina.