Okrugli sto „Ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena, problemi i perspektive“

Grad Kragujevac će podržati organizacije građanskog društva koje se bore za ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena starijih od 45 godina, s obzirom da je veliki broj žena ostao bez posla u procesu tranzicije, rečeno je na Okruglom stolu u Kragujevcu

Okrugli sto – Ekonomsko osnaživanje žena 45+

Treba kontinuirano raditi na povećanju kompetencija, znanja i veština nezaposlenih žena starijih od 45 godina, ali i edukovati ih kako da se na najbolji način predstave poslodavcima, kako bi postale konkurentne na tržištu rada, i brže i lakše se zaposlile, zaključak je razgovora koji su ključni akteri vodili u Kragujevcu. Oni su istakli i veliki značaj novouspostavljene intersektorkse saradnje.

Okrugli sto „Ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena, problemi i perspektive“, sa akcentom na nezaposlene žene starije od 45 godina, organizovan je u Kragujevcu, u cilju uspostavljanja dijaloga i saradnje između ključnih aktera, u oblasti zapošljavanja. Najvažniji zaključak je da se u narednom periodu treba maksimalno angažovati kako bi se podigla svest građana o značaju celoživotnog učenja. Kontinuirano sticanje kompetencija u skladu sa zahtevima poslodavaca tj tržišta rada, jedan je od najvažnijih preduslova za povećanje zapošljivosti.

Ovaj događaj bio je prilika da se u okviru projekta „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ koji u Srbiji realizuje Mreža za podršku ženama 45+, predstavnicima lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja, Regionalne agencije za lokalni ekonomski razvoj i drugim relevantnim ustanovama i organizacijama, ukaže na probleme sa kojima se suočavaju žene starije životne dobi u potrazi za poslom, kao i da se zajedno razmotre mogućnosti za prevazilaženje problema. Kroz razgovore sa ključnim akterima, na lokalnom i nacionalnom nivou, uduženja koja čine Mrežu nastojaće da žene 45+ budu prepoznate kao teško zapošljiva kategorija u strateškim dokumentima, kako bi bile obuhvaćene merama aktivne politike i programima zapošljavanja.

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlenim žene starije od 45 godina čine gotovo polovinu od ukupnog broja nezaposlenih žena u Srbiji.

Uvidom u statističke podatke NSZ za Šumadijski okrug kao posebno osetljiva kategorija izdvajaju se žene starije od 45 godina. One čine preko 64% od ukupnog broja nezaposlehnih lica starijih od 45 godina. Koliko su žene u nezavidnom položaju potvrđuje i podatak da ni stepen stručne spreme ne utiče na njihovu veću zapošljivost. Od ukupnog broja nezaposlenih sa VII/2 stepenom stručne spreme 75% su žene, dok od ukupnog broja lica koja duže od 10 godina traže posao čak 72% čine žene

Prema rečima Miroslava Petrašinovića, predsednika Skupštine grada Kragujevca, diskriminacija postoji ali grad ulaže napore da se rodni jaz prevaziđe. Gotovo polovina članova gradskog parlamenta su žene, u toku je izrada Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost, žene su na rukovodećim mestima, statistika pokazuje da se broj nezaposlenih žena smanjuje, ali se i kontinuirano radi na tome da se one ekonomski osnaže, kao i da se obezbedi početni kapital za njihovo samozapošljavanje.

Gordana Damjanović, članica gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost, potvrdila je da žene 45+ nisu prepoznate kao teško zapošljiva kategorija, ali je rekla da se mali broj organizacija građanskog društva bavi njihovim problemima i da zato svaku inicijativu treba podržati. Ona naglašava da se od civilnog sektora očekuju smernice za sistemska rešenja problema ove populacije, posebno prilikom izrade strateških dokumenta.

Gorica Bačanin, direktorka kragujevačke filijale NSZ potkrepila je činjenicu da se žene teško zapošljavaju statističkim podacima, ali je i naglasila da postoji čitav niz mera aktivne politike zapošljavanja i organizovanih edukacija i obuka za tražena zanimanja. Bačanin naglašava značaj celoživotnog učenja. Međutim, bilo je slučajeva i da žene nisu želele da prihvate ponuđeni posao, što su potvrdili i predstavnici privrede...

Radomir Erić, gradski većnik za privredu i predsednik gradskog Saveta za zapošljavanje, rukovodeći se informacijama dobijenim od privrednika, kaže da posla ima, ali pokreće pitanje zainteresovanosti žena da počnu da rade. Erić naglašava da treba raditi na veštinama komunikacije, da žene treba da nauče da se predstave poslodavcima, „koji će ih oberučke prihvatiti ako znaju da se predstave i ako posle toga budu htele da rade..“ posebno imajući u vidu da će potrebe za određenim zanimanjima u narednom periodu sve više da rastu zbog najavljenog dolaska novih investitora.

Ovaj podatak potvrđuje i Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja, koji je ranije istakao da privreda šumadijskog okruga beleži najveći spoljnotrgovinski suficit u Srbiji uz opasku da je atipično pozitivno da 80 % čine gotovi proizvodi. Tome su doprinele i podsticajne mere Vlade. Lučić tvrdi da se intenziviraju poslovne aktivnosti, investitori planiraju plasman proizvoda na evropsko tržište i samo jedan od njih, koji traži lokaciju za početak proizvodnje u Kragujevcu, treba da zaposli 700 radnika. Podatak da je Kragujevac poželjna destinacija za investitore potkrepljuje činjenicom da imamo obučenu radnu snagu, ali i odgovarajuće zakonske regulative u oblasti rada i radnih odnosa. Lučić ističe da je ključno neformalno obrazovanje, rast kompetencija u skladu sa potrebama privrede.

Na okruglom stolu je pokrenuto i pitanje šta posle isteka javnih radova na kojima su nezaposlene žene angažovane, kako ih motivisati i osnažiti, ali i pitanje obezbeđivanja podsticajnih sredstava Takođe, čula su se i mišljenja da „se korisnici socijalne pomoći drže kakve-takve sigurnosti i odbijaju ponuđeni posao“ što je potvrdila i Jelena Mitrović, direktorka Centra za socijalni rad. Većnica Damjanović smatra da ih treba uključiti u sistem, osnažiti, motivisati da se edukuju. Istovremeno, bilo je i predloga da se sistemski reši obustavljanje socijalne pomoći korisnicima koji odbijaju ponuđene poslove. Grad Kragujevac ima 17.000 korisnika socijalne pomoći na oko 175.000 građana, što je oko 10% ukupnog broja stanovnika.

Evidentno je da postoji jaz između poslodavaca i nezaposlenih žena starijih od 45 godina o kojima se ovog puta razgovaralo. Po svemu sudeći rešenje je vidljivo kroz adekvatan odgovor zahtevima tržišta/poslodavaca u smislu povećanja kompetencija kroz obuke, edukacije, sticanje znanja i veština neophodnih za poslove za kojima postoji tražnja. Na 9 ključnih kompetencija u savremenom dobu podsetila je Marijana Božić iz Regionalne agencije za ekonomski razvoj.

Svakako treba pomenuti i predlog Ane Miletić, direktorke Centra za porodični smeštaj i usvojenje, koja je predložila, i na licu mesta uspostavila kontakt sa NSZ, da zainteresovane nezaposlene žene, ukoliko to budu želele, postanu hraniteljke.

Marija Milošević iz udruženja „Res publika“ predložila je da grad novim konkursima podrži bolje informisanje građana tj nezaposlenih žena starijih od 45 godina, u cilju njihovog ekonomskog osnaživanja, promocije celoživotnog učenja, podizanja svesti poslodavaca, poštovanja propisa kako žene ne bi bile diskriminisane po polu i godinama strarosti.

Veliko interesovanje učesnika za razgovor na temu „Ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena, problemi i perspektive, sa akcentom na nezaposlene žene starije od 45 godina, nedvosmisleno potvrđuje značaj teme o kojoj su ključni akteri razgovarali više od dva sata. Prvi kontakti i saradnja su uspostvaljnjeni i nadamo se da će ih u narednom periodu biti još kako bi se problemi najpre ublažili a potom i dugoročno rešili.

Okrugli sto u Kragujevcu organizovalo je Udruženje Putokaz Kragujevac, uz podršku Grada, i u okviru projekta koji realizuje sa partnerskim udruženjima.

U radu okruglog stola učestvovali su Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada Kragujevca, Gordana Damjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Radomir Erić, član Gradskog veća za privredu, Gorica Bačanin, direktorka kragujevačke filijale NSZ, Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja, Jelena Mitrović, direktorka Centra za socijalni rad,Ana Miletić, direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje, Marijana Božić, menadžerka projekta Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Saša Soković, načelnik Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj i privredu, Ivana Obradović Stanić, šefica Grupe za rodnu ravnopravnost, ljudska i manjinska prava, ali i predstavnici civilnog sektora, Ljiljana Petrović i Miloš Vasić iz Udruženja „Laris“ iz Čačka, Marija Milošeić (Res publika), Tatjana Marinković (Kolo srspskih sestara, Svetlana Perišić (udrženje „Jeleče“ i Mirjana Mihajlović (ART Mania).

Projekat „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno društvo“ koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation“ i Građanske inicijative. Projekat realizuju „Udruženje žena na prekretnici“ iz Beograda, Udruženje „Putokaz Kragujevac“, Udruženje „Miona“ iz Aleksandrovca i Udruženje „Laris“ iz Čačka.

Tekst: Snežana Milisavljević
Fotografije: Petar Miljković

______________________________________________________________________________

Dosadašnje aktivnosti Mreže za podršku ženama 45+

U cilju ekonomskog osnaživanja nezaposlenih žena 45+, odnosno obezbeđivanju uslova za njihovo lakše i brže zapošljavanje, realizuju se brojne aktivnosti u okviru javne kampanje koju vodi „Mreža za podršku ženama 45+“. Između ostalog, pripremljen je promotivni materijal, odnosno flajer, obavljeni su razgovori sa nezaposlenim ženama u Čačku, Kragujevcu i Aleksandrovcu u kojima su one iznele svoja iskustva u traženju posla, ali i predloge kako poboljšati njihov položaj. Sprovedena je i anketa preko FB stranice Mreže čiji rezultati će poslužiti kao argument za razgovor sa predstavnicima nadležnih institucija u okviru projekta „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“.

Opširnije…

Sastanak u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava

Članice Mreže za podršku ženama 45 + razgovarale su 1. jula u Beogradu sa predstavnicama Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog o problemima sa kojima se suočavaju nezaposlene žene starije od 45 godina u Srbiji, kao i o mogućnostima za njihovo prevazilaženje. Razgovor je organizovan u okviru „Otvorenih vrata“, sastanaka koje Ministarstvo organizuje kako bi organizacijama civilnog društva pružilo mogućnost da predstave probleme sa kojima se suoćavaju, daju predloge i sugestije.

Bila je to prilika da članice Mreže predstavnicama Sektora za  antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti i Sektora sa saradnju sa civilnim društvom predoče zašto je važno da žene 45+ budu prepoznate kao teže zapošljiva kategorija stanovništva u strateškim dokumentima Republike Srbije. Time bi ova populacija bila obuhvaćena programima, merama aktivne politike zapošljavanja. Takođe, članice Mreže za podršku ženama 45+ ukazale su na rezultate dosadašnjih istraživanja, i predstavile su ciljeve i aktivnosti projekta „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ koji realizuje Mreža 45+.

Predstavnice Ministarstva ukazale su na potrebu da u rešavanje problema budu uključeni Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i resorna ministarstva, pre svega Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja. One su dale smernice za naredne korake u cilju pronalaženja normativnih i sistemskih mogućnosti da nezaposlene žene 45+ budu prepoznate kao teže zapošljiva lica, što je cilj javnog zagovaranja Mreže.

Dogovoreno je da se u narednom periodu odvija redovna komunikacija između Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, odnosno relevantnih sektora ovog Ministarstva, i Mreže 45 +, u cilju pronalaženja mogućnosti za prevazilaženje problema sa kojima se suočavaju nezaposlene žene starije od 45 godina, i to kroz usvajanje zakona, akcionih planova, konkurse resornih institucija itd.

Inače, nezaposlene žene 45+ na tržištu rada, dvostruko su diskrimisane, po osnovu pola i godina. Istraživanja pokazuju da između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, poslodavci u gotovo 2/3 slučajeva zaposle osobu mlađu od 45 godina. Veliki broj nezaposlenih žena 45+ živi ispod granice siromaštva i medju njima ima dodatno ranjivih grupa žena kao što su žene sa invaliditetom, samohrane majke, Romkinje, žene iz ruralnih sredina i žene sa nižim obrazovanjem.

Svakako treba istaći i da je veliki broj žena je u međuvremenu izgubio motivaciju, samopuzdanje i volju da traži posao. Poražavajuća je činjenica da gotovo 260.000 žena u Srbiji, starijih od 45 godina, nije ostvarilo pravo na penziju. Ovo su samo neki od podataka do kojih je Udruženje žena na prekretnici došlo tokom dosadašnjih istraživanja..

O ovim problemima i mogućnostima za njihovo prevazilaženje, odnosno ciljevima zagovaračke kampanje, na sastanku u ministarstvu govorile su predstavnice sva četiri udruženja koja čine „Mrežu za podršku ženama 45+“, Miroslava Perišić („Udruženje žena na prekretnici“, Beograd), Ljiljana Petrović (Udruženje „Laris“, Čačak), Snežana Milisavljević („Udruženje Putokaz Kragujevac“) i Biljana Petrović (Udruženje „Miona“, Aleksandrovac).

U narednom periodu predstavnice četiri udruženja iz Beograda, Kragujevca, Čačka i Aleksandrovca, razgovaraće sa donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou i predstavnicima svih institucija koje mogu da utiču na zapošljavanje, kako bi žene 45 + bile prepoznate kao ranjiva kategorija na tržištu rada. Istovremeno, Mreža će kroz kampanjske aktivnosti informisati javno mnjenje o problemima sa kojima se žene starije životne dobi suočavaju u potrazi za poslom, značaju rešavanja ovog problema za lokalne zajednice i državu, ali i o načinima uključivanja u kampanju kako bi građani mogli direktno da doprinesu povećanju njihove zapošljivosti.

Podsećamo, ova udruženja realizuju Projekat „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ koji je dobio podršku vlade Švajcarske u okviru četvorogodišnjeg projekta „Zajedno za aktivno duštvo“ koji u Srbiji sprovode „Helvetas Swiss Intercooperation“ i Građanske inicijative.

Tekst: Snežana Milisavljević
Fotografije: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

Otpočeo novi projekat

Podrška vlade Švajcarske ženama 45+

Žene starije od 45 godina u Srbiji su dvostruko diskriminisane, po polu i po godinama starosti. Teško se zapošljavaju iako su i dalje oslonac porodicama u kojima žive, brinu o starijima i deci, vode domaćinstva i od njih se najviše očekuje.

Mreža za podršku nezaposlenim ženama 45+ realizovaće tokom narednih godinu i po dana projekat u okviru kojeg će, kroz proces javnog zagovaranja sa donosiocima odluka i drugim ključnim akterima, nastojati da utiče na poboljšanje ekonomskog položaja žena starijih od 45 godina koje su jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada. „Mrežu 45 +“ čine udruženja žena koja su kroz zajedničke aktivnosti u prethodnom periodu uticala na rešavanje ovog ekonomskog i društvenog problema. To su „Žene na prekretnici“ iz Beograda, kao nosilac projekta, zatim „Laris“ iz Čačka, „Putokaz Kragujevac“ i „Miona“ iz Aleksandrovca. Projekt traje 18 meseci, od januara 2021. godine do kraja juna 2022. godine.

Projekat „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“ dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno društvo“, program koji podržava švajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC, a sprovode „Helvetas Swiss Intercooperation“ i Građanske inicijative.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi (2018), od milion žena starosne dobi 45-64 godine, gotovo polovina ne radi zato što su nezaposlene ili neaktivne. Među ženama koje i dalje traže zaposlenje (55.500 žena), najviše je onih koje su bez posla ostale zbog stečaja preduzeća (42,8%), žene koje su obavljale poslove privremenog ili sezonskog karaktera (38,3%), žene koje su imale sopstveni biznis koji su okončale (5,2%), kao i žene koje su iz drugih razloga ostale bez posla (13,7%). Gotovo 60% sada neaktivnih žena još uvek nije ostvarilo pravo na penziju i njihov ekonomski položaj i kvalitet života u trećoj dobi su pod velikim rizicima.

Položaj žena na tržištu rada je dodatno otežan usled izbijanja pandemije. Prema istraživanjima SeCons – grupe za razvojnu inicijativu, bez posla tokom vanrednog stanja u prvih mesec dana ostalo je oko 200.000 ljudi. Od ovog ukupnog broja, 70%, odnosno oko 140.000 su žene. Reč je o ženama koje su bile stalno zaposlene, zaposlene pod ugovorom, neformalno zaposlene (na pijacama i uličnim tezgama…)

Vlada Švajcarske realizuje projekat koji će tokom četiri godine podržati 100 organizacija građanskog društva u Srbiji. Cilj je veće učešće građana u procesu odlučivanja, tj povećanje građanskog aktivizma i unapređenje saradnje sa lokalnim samoupravama radi poboljšanja javnih usluga, ali i međusobno povezivanje organizacija građanskog društva i njihovo efikasnije delovanje.

Prema istraživanju Sektora građanskog društva u Srbiji u 2019. godini, samo 12 procenata ispitanika učestvovalo je u aktivnostima na lokalnom ili nacionalnom nivou. Građani su aktivniji na lokalnom nivou, njih 11 odsto, a gotovo tri puta manje građana učestvuje u aktivnostima na nacionalnom nivou, svega četiri procenta. Upravo iz tog razloga švajcarski projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“ podržava aktivnosti koje će doprineti da se takva situacija promeni i da građani više učestvuju u procesima donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou.

Zahvaljujući podršci projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno društvo“ očekuje se da će udruženja žena u Beogradu, Kragujevcu, Čačku i Aleksandrovcu uticati na donosioce odluka u lokalnim samoupravama ali i u nadležnim republičkim institucijama kako bi se kroz mere javne politike unapredio ekonomski položaj žena starijih od 45 godina.

Kroz dijalog sa predstavncima Nacionalne službe za zapošljavanje, Regionalnih privrednih komora, Regionalnih razvojnih agencija, i, pre svega, kroz mere nove Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost očekuju se i konkretni rezultati u cilju pokretanja promena za ekonomsko osnaživanja nezaposlenih žena starijih od 45 godina.

Tekst: Snežana Milisavljević, Udruženje Putokaz Kragujevac